Nojs, koji je preminuo 1990. godine u 60. godini u Ostinu u Teksasu, posljednji je u nizu slavnih ličnosti kojima je “Gugl” na ovaj način odao počast.

Nojsu uz Džeka Kilbija pripadaju zasluge za izum integrisanog kola, koje je potom izazvalo dalekosežni digitalni razvoj a region u Kaliforniji je dobio poznato ime “Silikonska dolina”.

Nojs je bio jedan od osnivača kompanije “Ferčajld poluprovodnici” 1957. godine i “Intela” 1968. godine.

Njegova porodica je poslije Nojsove smrti uspostavila fondaciju sa njegovim imenom koja radi na pobošljanju rada u oblasti matematike, nauke i opismenjavanja u američkim školama.

Izvor: http://www.capital.ba/gugl-u-cast-roberta-nojsa/

Treća generacija računara

U periodu od 1. do 5. marta 2010. godine u Srbiji će biti organizovana nedelja posvećena podizanju informatičke pismenosti pod nazivom „E-skills week“, čiji su pokrovitelji Evropska unija, Evropska komisija, Evropske ICT skupštine (CEPIS) i druge organizacije.

KOMPJUTER CENTAR BOR-Medija centar i Udruženje novinara Srbije će zajedno sa Informatičkim savezom Srbije, Ministarstvom za telekomunikacije i informaciono društvo, Ministarstvom omladine i sporta, Ministrastvom prosvete i drugim domaćim kompanijama i organizacijama, učestvovati u ovoj manifestaciji i organizovati besplatno polaganje za ECDL sertifikat.

ECDL sertifikat (European Computer Driving Licence) je najrasprostranjeniji i od Evropske komisije zahtevani sertifikat informatičke pismenosti.

KCBOR-Medija centtar Bor i UNS pozivaju novinare i zainteresovane građane iz čitave Srbije da iskoriste ovu priliku i da se prijave za testiranje na dragana.bjelica ili 011 32 36 337 ili mc i tel.030 422386 najkasnije do srede 24. februara 2010. godine.

Polaganje za ECDL sertifikat sadrži najmanje četiri do sedam modula.
Moduli su:
- korišćenje računara i upravljanje datotekama,
- obrada teksta,
- tabelarne kalkulacije,
- baze podataka,
- prezentacije,
- informacije i komunikacije.

ECDL Start sertifikat stiče kandidat koji je položio 4 modula po izboru. ECDL Kor sertifikat stiče kandidat koji je položio svih 7 modula.

Prilikom prijave za testiranje kandidat treba da navede module koje želi da polaže, najmanje četiri, kako bi bio svrstan u određenu grupu.

Polaganje jednog modula traje 45 minuta. Kandidat može da polaže sva četiri, odnosno sedam modula, istog dana, ili parcijalno u nekoliko dana.

Inače polaganje za Evropsku komjutersku vozačku dozvolu tokom čitave godine organizuje Jedinstveni informatički savez Srbije www.ecdl.rs.

Testiranje je besplatno samo u okviru “E-skills nedelje“ od 1. do 5. marta.

Grupa od 15tak nemačkih novinara i blogera aktivista (pogledati kraj blog posta) je 07/09 ove godine objavila Internet-Manifest na nemačkom jeziku. Radi se o budućnosti online novinarstva u 17 tačaka. U trenutku pisanja ovog blog posta, posle samo osam dana od objavljivanja, već je preveden na 15 jezika. Ovo je njegov prevod na srpsko-hrvatski jezik.

Izvor: http://www.blogowski.eu/2009/09/15/internet-manifest/

1. Internet je drugačiji.

Internet proizvodi različite javne sfere, različite uslove trgovine i prenosi veštine različitih kultura. Umesto što je ignorišu ili izazivaju, mediji moraju prilagoditi svoje radne metode današnjoj tehnološkoj stvarnosti. Njihova je dužnost da na temelju dostupne tehnologije razviju najbolji mogući oblik novinarstva. Ovo uključuje nove novinarske proizvode i metode.

2.Internet je džepno medijsko carstvo.

Web preuređuje postojeću medijsku strukturu nadilazeći njene bivše granice i oligopole. Objavljivanje i širenje medijskih sadržaja više nisu vezani za velike investicije. Novinarska samosvesnost se, na sreću, leči od svoje “zaštićenosti visokim zidom”. Sve što ostaje je kvalitet novinarstva po kome se novinarstvo razlikuje od obične objave.

3. Internet je naše društvo – naše društvo je Internet.

Web-bazirane platforme poput društvenih mreža, Wikipedije ili YouTube su postale deo svakodnevnog života za većinu ljudi u zapadnom svetu. Dostupni su kao telefon ili televizija. Ako medijske kuće žele da i dalje da postoje, moraju razumeti način života današnjih korisnika i prihvatiti njihove forme komunikacije. To uključuje i osnovne oblike društvene komunikacije: slušanje i odgovaranje, takođe poznate i kao dijalog.

4. Sloboda Interneta je nepovrediva.

Otvorena arhitektura interneta predstavlja osnovni IT zakon društva koje komunicira digitalno, i posledično, zakon novinarstva. Neće biti modifikovan radi zaštite posebnih komercijalnih ili političkih ciljeva, često skrivenih iza lažnih javnih interesa. Bez obzira kako se to radi, blokiranje pristupa internetu ugrožava slobodan protok informacija i kvari naše osnovno pravo da samostalno određujemo nivo informacija.

5. Internet je pobeda informacija.

Zbog neodgovarajuće tehnologije, medijske kuće, istraživački centri, javne ustanove i druge organizacije su sve do sada sastavljale i razvrstavale svetske informacije. Danas svaki građanin može postaviti svoj lični filter vesti dok pretraživači ulaze u ranije nepoznato, neverovatno bogatstvo informacija. Danas se pojedinci mogu informisati bolje nego ikada pre.

6. Internet poboljšava novinarstvo.

Putem Interneta, novinarstvo može ispuniti svoju društveno-obrazovnu ulogu na novi način. To uključuje predstavljanje informacija kao stalno promenljiv, neprekidan proces; gubitak nepromenljivosti štampanih medija je korist. Onima koji žele da opstanu u tom novom svetu informacija su potrebni novi idealizam, nove novinarske ideje i osjećaj zadovoljstva u iskorišćavanju ovih novih mogućnosti.

7. Net zahteva umrežavanje.

Linkovi su veze. Mi znamo jedni druge preko veza. Oni koji ih ne koriste isključuju sebe iz društvenog diskursa. To takođe važi i za web stranice tradicionalnih medijskih kuća.

8. Linkovi nagrađuju, citati ukrašavaju.

Pretraživači i agregatori unapređuju kvalitet novinarstva: oni podstiču mogućnost pronalaženja izuzetnih sadržaja na dugoročnoj osnovi te su tako sastavni deo nove, umrežene javne sfere. Reference kroz linkove i citate, posebno uključujući one koje su bez odobrenja ili čak naknade pokretača, čine samu kulturu umreženog društvenog diskursa. Oni svakako zaslužuju zaštitu.

9. Internet je novo mesto za politički diskurs.

Demokratija uspeva na učešću i slobodi informacija. Prenos političke rasprave iz tradicionalnih medija na Internet i širenje rasprave uključujući aktivno učešće javnosti jeste jedan od novih zadataka novinarstva.

10. Današnja sloboda štampe znači slobodu mišljenja.

Član 5. nemačkog Ustava ne obuhvata zaštitna prava za zanimanja ili tehnički tradicionalne poslovne modele. Internet nadjačava tehnološke granice između amatera i profesionalaca. To je razlog zašto privilegiju slobode štampe mora imati svako ko može pridoneti ispunjenju novinarskih dužnosti. Kvalitativno govoreći, ne bi trebalo praviti diferencijaciju između plaćenog i neplaćenog, nego između dobrog i lošeg novinarstvo.

11. Više je više – ne postoji stvar poput previše informacija.

Nekada davno, institucijama poput crkve je bila važnija vlast nago lična svest. Kada su izumljene štamparske mašine, te institucije su upozoravale na necenzurisanu poplavu informacija. S druge strane su bili pisci pamfleta, enciklopedisti i novinari koji su dokazali da više informacija dovodi do više slobode, kako za pojedinca tako i za društvo u celini. Do današnjeg dana se u tom pogledu ništa nije promijenilo.

12. Tradicija nije poslovni model.

Sa novinarskim sadržajem se na Internetu može zaraditi novac. Već danas za to postoje mnogi primeri. Ipak, zbog toga što je Internet žestoko konkurentan, poslovni modeli moraju biti prilagođeni strukturi neta. Niko ne bi trebao da pokušava da se sakrije od ove osnovne adaptacije putem stvaranja uslova usmerenih na očuvanje statusa quo. Novinarstvu je potrebno otvoreno takmičenje za najbolje rešenje refinansiranja na internetu, uz hrabrost da investiraju u raznolike implementacije ovih rešenja.

13. Autorska prava postaju građanska dužnost na internetu.

Autorska prava su temelj organizacije informacija na Internetu. Prava stvaralaca da odlučuju o vrsti i opsegu širenja njihovog sadržaja, važe i na netu. U isto vreme, autorska prava ne smeju biti iskorištavana kao poluga radi osiguranja zastarelih zaliha mehanizama i ne smeju isključivati nove modele distribucije ili modele licenci. Vlasništvo podrazumeva obaveze.

14. Internet ima mnoge valute.

Novinarske on-line usluge finansiranja putem oglasa nude sadržaje u zamenu za pull-efekat. Vreme čitaoca, gledaoca ili slušaoca je dragoceno. U industriji novinarstva, ova korelacija je uvek bila jedno od osnovnih načela finansiranja. Treba napraviti i testirati druge oblike refinansiranja koji će biti novinarski opravdani.

15. Šta je na netu – ostaje na netu.

Internet podiže novinarstvo na novi kvalitativni nivo. Tekst, zvuk i slike koji su online, više ne moraju biti prolazni. Oni ostaju dostupni, tako gradeći arhivu savremene istorije. Novinarstvo mora uzeti u obzir razvoj informacija, njegovo značenje i greške, odnosno, mora priznati svoje greške i ispraviti ih na transparentan način.

16. Kvalitet ostaje najvažnija vrlina.

Internet razotkriva homogene gomile proizvoda. Samo će izvrsne, verodostojne i izuzetne stvari, moći da obezbede vernu klijentelu na duže staze. Zahtevi korisnika su se povećali. Te zahteve novinarstvo mora ispuniti i mora se pridržavati svojih vlastitih, redovno adaptiranih načela.

17. Svi za sve.

Web stvara infrastrukturu za društvenu razmenu koja je superiornija od masovnih medija 20. veka: kada se dvoumite, “generacija Wikipedije” je sposobna da proceni verodostojnost izvora, prateći vesti do njihovog originalnog izvora, istraživanjem, proverom i procenom – samostalno ili kao deo grupnog truda. Novinari koji se brecaju na ovo i nisu voljni da poštuju ove veštine se ne uzimaju za ozbiljno od strane korisnika Interneta. I to s pravom. Internet omogućava da se direktno komunicira sa onima koji su nekada bili poznati kao primaoci – čitaoci, slušaoci i gledaoci – i da se iskoristi njihovo znanje. Nisu nam potrebni novinari koji sve znaju, nego oni koji komuniciraju i istražuju.

Ta inicijativa stavila bi sve ljudsko znanje svima na uvid, ali je već pokrenula pitanja o tome ko bi imao koristi od toga. Neke od rivalskih kompanija već su najavile tužbe protiv Googlea.

Kamion kompanije Google stigao je do biblioteke Univerziteta Stanford, nedaleko od San Franciska, pun pozajmljenih knjiga koje se vraćaju biblioteci. Sve te knjige već su digitalizovane i prebačene u kompjuter, a kamion će biti napunjen novim knjigama za skeniranje.

Direktor kompanije Google Books, Danijel Klensi, kaže da će biti skenirano do 40 miliona knjiga. „Gugl želi da organizuje sve informacije u svetu,“ kaže Klensi.

Pored Stenforda, Univerzitet države Kalifornije i Univerzitet države Mičigen takođe su dozvolili skeniranje njihovih knjiga. Bibliotekar Stenforda, Majkl Keler, kaže da će time retke knjige postati svima dostupne. „Kada digitalizujete te knjige i omogućite im pristup, njihova upotreba znatno poraste. One se lakše pronalaze i deset puta više se koriste,“ kaže Keler.

MNOGI PODRŽAVAJU NAJNOVIJI POTEZ GUGLA

Advokat iz Silikonske doline, Geri Ribek, koji zastupa Savez otvorena knjiga, čiji članovi su Majkrosoft i Amazon.com, kaže da Gugl u početku možda neće naplaćivati pristup digitalizovanim knjigama, ali da bi kasnije to mogao da učini.

„To neće biti javna već privatna biblioteka, osnovana radi sticanja velike zarade. Google će naplaćivati pristup njoj ne samo naučnicima već i običnim ljudima, pa i učenicima,“ kaže Ribek.

Digitalizovanje knjiga čiji vlasnici autorskih prava su poznati nije sporno, a isto važi za knjige čija autorska prava su istekla. Problematično je skeniranje knjiga koje više nisu u štampi i čija autorska prava još važe, ali su vlasnici tih prava nepoznati. Prodaja digitalizovanih kopija takvih knjiga mogla bi da bude unosna, ali je pitanje ko bi imao pravo na zaradu.

GOOGLE INSISTIRA DA NOVAC NIJE NAJVAŽNIJI

„Google vidi korist u poboljšanju mogućnosti pretraživanja i očekuje izvestan profit od prodaje tih knjiga, ali glavni motiv nije u zaradi od te prodaje,“ kaže predstavnik kompanije Google Books, Danijel Klensi. U međuvremenu, Google nastavlja da skenira čitave kamione knjiga, dok je rasprava o zakonskim pitanjima u vezi sa tim zakazana je za februar. (voa)

Francuska planira da uvede takozvani ‘Google porez‘ na stranice za pretraživanje interneta, ne bi li tako prikupila novac za pomoć svojoj kreativnoj industriji posrnuloj tokom digitalne revolucije. Predlog, čije je odrednice odredila vladina komisija svojim istraživanje, je ponovo iskopao ‘ratnu sekiru‘ koju Francuzi imaju protiv Googlea, internet diva kog svet ‘voli da mrzi‘.

Namet na prihod od reklama je poslednji pokušaj Francuske da kontroliše internet koji je u toj zemlji svedočio nekima od najstrožih svetskih antipiratskih zakona. Osim Googlea, novi porez cilja i druge velike internet operatere u Evropi poput Microsofta i Yahoo!-a bez obzira imaju li svoje kancelarije u Francuskoj. Novim zakonom operateri bi plaćali porez svaki put kada bi internet korisnik u Francuskoj kliknuo na reklamni banner ili sponzorisan link na njihovim stranicama.

Guillaume Cerutti, jedan od autora izvještaja vladine komisije, ističe da bi pomenuti porez napokon zaustavio‘obogaćivanje bez ikakvih granica ili kompenzacije’.

Google, koji je ove nedelje proširio ‘carstvo‘ lansiranjem svojeg prvog mobilnog telefona, Nexus One-a, u Francuskoj svake godine na internet reklamama zaradi nešto manje od 720 miliona funti, napominju autori izveštaja. Takođe, u pitanje se dovodi poštuje li Google pravila monopola u internet marketingu.

Predsednik Nicolas Sarkozy više puta se imenovao za zaštitnika francuske kulturne vrednosti koju želi sačuvati od ‘digitalnih predatora’. Prošlog meseca je obećao 700 miliona funti za digitalizaciju blaga francuske nacionalne biblioteke ne bi li ih tako ‘spasio’ od Googlea.

- Nećemo biti ogoljeni za kulturnu baštinu radi profita velikih kompanija bez obzira koliko one prijateljske, velike ili američke bile - izjavio je Sarkozy.

Googleov glavni direktor za Francusku, Olivier Esper, pozvao je francusku vladu da radije vrednuje ‘saradnju’ nego ‘kontrast između sveta interneta i kulture’, a novi zakon je usmeren upravo na taj ‘pogrešan’ smer. (jutarnji.hr)

Želimo Vam da Novu godinu i Božićne praznike proslavite u zdravlju, sreći i veselju!